Fon­da­ci­ja Lu­ke­ti­ća pod­ni­je­la je tu­žbu pro­tiv Ze­ta filma a.d., či­ji od­bor di­rek­to­ra pred­vo­di kon­tro­verz­ni bi­zni­smen Bra­ni­slav Bra­no Mi­ću­no­vić, kom­pa­ni­je MCG Mon­te­ne­gro, dr­ža­ve i bu­dvan­ske op­šti­ne, tra­že­ći da im se vra­ti ne­za­ko­ni­to od­u­ze­ta ze­mlja u cen­tru Bu­dve. Tu­žba je pod­ni­je­ta Osnov­nom su­du u Ko­to­ru 14. ja­nu­a­ra ove go­di­ne, a zva­nič­no ju je pre­da­la Za­kla­da To­ma Mi­ro­va Lu­ke­ti­ća i nje­go­ve že­ne Sta­ne za obra­zo­va­nje dje­ce iz Bu­dve i Pa­štro­vi­ća, Sve­ti Ste­fan.
Pred­stav­nik te fon­da­ci­je je Mi­ro­slav Lu­ke­tić, ko­jeg za­stu­pa­ju advo­ka­ti Ra­do­ji­ca La­zo­vić, Želj­ko Apr­co­vić i Ma­ri­na Dap­če­vić iz Ko­to­ra.
U tu­žbi se na­vo­di da su Ze­ta film a.d., fir­ma MCG Mon­te­ne­gro, dr­ža­va i Op­šti­na u cen­tru Bu­dve neo­vla­šće­no pri­svo­ji­le vi­še hi­lja­da kva­dra­ta ze­mlji­šta ko­je je pri­pa­da­lo toj fon­da­ci­ji, o če­mu po­sto­je ja­sni do­ka­zi u vi­du ka­ta­star­skih po­da­ta­ka iz 1991. go­di­ne, rje­še­nja Op­štin­skog su­da 1966. go­di­ne i te­sta­men­ta To­ma Lu­ke­ti­ća iz 1927.go­di­ne.
Ze­ta film a.d,, ko­jom Bra­no Mi­ću­no­vić (pre­ko svo­je ki­par­ske fir­me Ana­gu­sta ene­tr­prajz li­mi­ted) upra­vlja od 2004. go­di­ne, na ka­ta­star­skim par­ce­la­ma broj 2411, 2412, 2408, 2409, 2410, dio kat. par­ce­le 2401, dio kat. parc. 3102/1 i dio kat. par­ce­le 2419 KO Bu­dva, u za­hva­tu DUP Bu­dva cen­tar, pla­ni­ra iz­grad­nju ve­le­lep­nog objek­ta od de­vet spra­to­va. Bru­to gra­đe­vin­ska po­vr­ši­na je 23.237,46 kva­drat­nih me­ta­ra. 
U tu­žbi, u di­je­lu ko­ji se od­no­si na Ze­ta film, na­vo­di se da su Fon­da­ci­ji Lu­ke­ti­ća po­vri­je­đe­na vla­snič­ka pra­va na ka­ta­star­skim par­ce­la­ma 2421 i 2422. Ka­ta­star­ska par­ce­la broj 241 je po­vr­ši­ne 1.250 kva­dra­ta, a par­ce­la broj 2412 po­vr­ši­ne 1.197 me­ta­ra kva­drat­nih. To pred­sta­vlja ukup­nu po­vr­ši­nu od 2.447 kva­dra­ta. U pi­ta­nju su iste par­ce­le za ko­je je Ze­ta film pod­ni­je­la za­htjev vla­di­nom Sa­vje­tu za pri­va­ti­za­ci­ju da se na nji­ma pra­vo ko­ri­šće­nja pre­tvo­ri u pra­vo svo­ji­ne.
U je­sen pro­šle go­di­ne, Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju i ka­pi­tal­ne pro­jek­te, ko­jem je pred­sje­da­vao pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, do­nio je od­lu­ku da pri­hva­ti taj za­htjev, pa je Mi­ću­no­vi­će­vo pred­u­ze­će do­bi­lo pra­vo svo­ji­ne nad vri­jed­nom imo­vi­nom u cen­tru Bu­dve.
Me­đu­tim, pre­ma tu­žbi fon­da­ci­je, shod­no ra­ni­joj ze­mlji­šnoknji­žnoj evi­den­ci­ji i sa­gla­sno rje­še­nju Op­štin­skog su­da u Ko­to­ru, sve ne­kret­ni­ne ko­je je po­sje­do­vao To­mo Lu­ke­tić upi­sa­ne su kao Za­kla­da To­ma Mi­ro­va Lu­ke­ti­ća i nje­go­ve že­ne Sta­ne za ško­lo­va­nje dje­ce iz Bu­dve i Pa­štro­vi­ća i ta­kav upis je po­sto­jao sve do va­že­nja ze­mlji­šnih knji­ga, od­no­sno pre­la­ska sa ze­mljok­nji­žne na ka­ta­star­sku evi­den­ci­ju.
U tu­žbi je uka­za­no da je u po­stup­ku pre­la­ska sa ze­mlji­šnok­nji­žne na ka­ta­star­sku evi­den­ci­ju do­šlo do pro­mje­ne vla­sni­ka, to jest vr­še­na su upi­si­va­nja bez prav­ne osno­ve, pa je, ka­ko se na­vo­di, iz­vr­še­na di­rekt­na po­vre­da upi­sa­nih vla­snič­kih pra­va. Što se ti­če kon­kret­nih par­ce­la ko­je su vla­sni­štvu dru­gih tu­že­nih su­bje­ka­ta, u tu­žbi se na­vo­di da je na par­ce­la­ma 2356 i 2357 upi­san tu­že­ni MCG Mon­te­ne­gro. Isto ta­ko, na par­ce­la­ma 2421 i 2422 upi­sa­na je tu­že­na Op­šti­na Bu­dva, a na par­ce­la­ma 2357/1, 2355 i 2422 dr­ža­va Cr­na Go­ra.
Ta­čan dio tu­žbe­nog za­htje­va, ka­ko se na­vo­di u tek­stu tu­žbe, bi­će de­fi­ni­san na­kon ge­o­det­skog vje­šta­če­nja. Kao do­ka­zni ma­te­ri­jal, uz tu­žbu je pri­lo­žen i na­laz vje­šta­ka ge­o­det­ske stru­ke Mi­lo­ra­da Iva­no­vi­ća iz apri­la 2012.go­di­ne.
–Tu­ži­telj je ne­vla­di­na fon­da­ci­ja sa sta­tu­som prav­nog li­ca, osno­va­na u skla­du sa za­du­žbi­nom To­ma Mi­ro­va Lu­ke­ti­ća iz Bu­dve i po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma Cr­ne Go­re –pi­še u tu­žbi.
Imo­vi­na Lu­ke­ti­ća, ne­ka­da je za­hva­ta­la pro­stor od oko 40.000 kva­drat­nih me­ta­ra u cen­tru Bu­dve, sve od grad­ske ma­ri­ne do ma­gi­stral­nog pu­ta. Iako je bi­la na­mi­je­nje­na za ple­me­ni­te svr­he, u po­sled­njoj de­ce­ni­ji pro­šlog vi­je­ka mno­gi nje­ni dje­lo­vi po­sta­li su vla­sni­štvo od­re­đe­nih li­ca i fir­mi iz Bu­dve. Pred­stav­ni­ci te fon­da­ci­je tvr­de su nji­ho­vi osnov­ni ci­lje­vi po­vra­tak imo­vi­ne ko­ju su Op­šti­na i dr­ža­va od­u­ze­le, pro­mo­vi­sa­nje imo­vin­skog fon­da, pro­mo­vi­sa­nje fi­lan­tro­pi­je, na­uč­nog i kul­tur­nog dje­lo­va­nja, kre­i­ra­nje raz­voj­no-edu­ka­tiv­nih pro­gra­ma i obez­bje­đi­va­nje sti­pen­di­ja naj­bo­ljim uče­ni­ci­ma. M.V.


Tra­že i dio imo­vi­ne fir­me MCG

Fon­da­ci­je Lu­ke­ti­ća tu­žbom je ob­u­hva­ti­la i fir­mu MCG Mon­te­ne­gro, ko­ja za­vr­ša­va ra­do­ve na no­vom pro­jek­tu u Bu­dvi. U pi­ta­nju je vi­še­sprat­ni stam­be­no-po­slov­ni obje­kat u cen­tru Bu­dve. Vi­še­sprat­ni­ca sa ukup­no 14 eta­ža, od ko­jih su tri pod­zem­ne, gra­di se na mje­stu ne­ka­da­šnjeg mar­ke­ta „Ro­da”, na sa­mo 50 me­ta­ra od Sta­rog gra­da, upra­vo na lo­ka­ci­ji zbog ko­je je pret­hod­no obo­ren De­talj­ni ur­ba­ni­stič­ki plan (DUP) Bu­dva cen­tar i po­kre­nu­ta pro­ce­du­ra za iz­mje­nu tog plan­skog do­ku­men­ta.
Ra­do­vi bi, ka­ko tvr­de u Op­šti­ni, tre­ba­lo da bu­du za­vr­še­ni do ju­na ove go­di­ne.
Pre­ma po­da­ci­ma Pri­vred­nog su­da, pred­stav­nik fir­me MCG je bi­zni­smen Igor Pe­ljuh­no.


Vje­šta­če­nje 12. ma­ja

Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, ge­o­det­sko vje­šta­če­nje na li­cu mje­sta u cen­tru Bu­dve, tre­ba­lo bi da bu­de or­ga­ni­zo­va­no 12. ma­ja. To vje­šta­če­nje u tu­žbi tra­ži fon­da­ci­ja Lu­ke­ti­ća, ka­ko bi se utvr­di­lo ko­li­ko od spor­ne imo­vi­ne pri­pa­da Ze­ta fil­mu, MCG, Op­šti­ni i dr­ža­vi. Tog da­na će, ka­ko smo sa­zna­li, vje­šta­ci iza­ći na li­ce mje­sta i utvr­di­ti sta­nje pri­je i po­sli­je pre­la­ska sa ze­mljok­nji­žne na ka­ta­star­sku evi­den­ci­ju.